VELIKI PETAK, DAN TUGE ZA PRAVOSLAVNE HRIŠĆANE
Pravoslavne hrišćanske crkve širom sveta danas posvećuju pažnju jednom od najsvetlijih i najtragičnijih trenutaka u hrišćanskoj istoriji - Velikom petku. Ovaj dan označava se kao dan raspeća i smrti Isusa Hrista, predstavljajući najveću žalost za sve hrišćane.
Veliki petak je poslednji dan u Velikoj ili stradalnoj nedelji, kada se u pravoslavnim crkvama ne služe liturgije, već se obavljaju posebni obredi posvećeni sećanju na Stradanje Gospoda Isusa Hrista. U duhu duboke tuge i poštovanja, crkvena zvona ne zvone, već se bogosluženja najavljuju zvucima drvenih klepala.
Večernja bogosluženja na Veliki petak obuhvataju vreme smrti i skidanja tela Gospoda Isusa Hrista s krsta. Sveštenici iznose crvenu plaštanicu, simbolizujući Hristovu sahranu, a vernici u tišini dolaze na celivanje. Obredi se nastavljaju do subote uveče, uoči Vaskrsa, kada se u znak vaskršnje radosti oglašavaju prva zvona.
Veliki petak je dan strogog posta za sve hrišćane. Prema pravoslavnom kanonu, vernici praktikuju post na vodi, dok mnogi u znak žalosti i poštovanja potpuno suzdržavaju od hrane i pića do zalaska sunca.
U Srbiji, pored posta, običaj je da se zaustave svi poslovi, kako u kući tako i u polju. U nekim krajevima, tradicija farbanja jaja crvenom bojom, simbolom nevino prolivene krvi Hristove i novog života koji proističe iz njegove svesne žrtve, nastavlja se i na Veliki petak.
Veliki petak je za pravoslavne hrišćane izraz dubokog poštovanja prema žrtvi Hristovoj i vere u vaskrsenje koje sledi. Ovaj dan podseća vernike da svako stradanje prethodi vaskrsenju i da bez žrtve i smrti nema novog života u Hristu.
0 komentara