O projektu
Zna?aj romskog jezika (rom. romani ?hib) za romsku populaciju kako u Gradu Kru�evcu tako i na teritoriji cele Srbije, kao i njegove upotrebe i negovanja tradicije govora na izvornom jeziku Roma, je neprocenjiv. Svaka populacija se trudi da odr�i svoju tradiciju i da govori na svom jeziku. Sude?i da u Kru�evcu ne postoji medijski format u ovom obliku, realizator projekta, istra�uju?i probleme i potrebe ciljne grupe, na ovaj na?in �eli da romsku populaciju i njihov jezik pribli�i ostalom gra?anstvu Kru�evca i okoline i time poka�e lepotu romskog jezika, a Romima njihov zna?aj za grad Kru�evac.
Diskriminacija u Srbiji postoji, pokazuju istraživanja nevladinih organizacija, a najizloženiji su joj Romi. Na temu „Otvoreno o diskriminaciji†u Centru za struÄno usavrÅ¡avanje KruÅ¡evac održan je i okrugli sto, koji je deo istoimenog projekta koji sprovodi UG Romani cikna iz KruÅ¡evca. UvodniÄari Okruglog stola bili su Turkijan Redžepi - novinar i Snežana Živković - socioloÅ¡kinja.
U 7. projektnoj emisiji nastavili smo priÄu o krakju romske muzike Å abanu Bajramoviću. O njemu nam je govorio savremenik , njegov vrlo dobra saradnik i prijatelj NebojÅ¡a Saitović - poznatiji kao NeÅ¡a Saiti. Posetili smo i NiÅ¡ , rodni grad ovog Äuvenog pevaÄa i kompozitora romske muzike. U NiÅ¡u , na vrhu amfiteatra na niÅ¡avskom keju nalazi se i spomenik Å abana Bajramovića .
Å aban Bajramović roÄ‘en je u niÅ¡koj mahali , a muzikom je poÄeo da se bavi na Golom otoku gde je izdržavao kaznu zbog bekstva iz vosjke. Bio je omiljeni pevaÄ Indire Gandi i, po strogim kriterijumima magazina "Tajm" jedan od 10 najboljih džez i bkuz pevaÄa na svetu. U okviru pete projektne emisije koju Televizija Plus realizuje uz pomoć Ministarstva kulture i informisanja razgovarali smo o ovom umetniku sa direktorom NiÅ¡vil džez festivala Ivanom Blagojevićem.
Kako se može pronaći u literaturi, tradicija kod Roma je veoma važna. ÄŒesto se ne meÅ¡aju sa drugim narodima niti izmeÄ‘u samih sebe i dele se po svojim dijalektima, zanatima i verovanjima. Romi poÅ¡tuju, iako nerado, reÄ starijeg i to je poslednja reÄ. Nikada svoje starije roditelje ne napuÅ¡taju i nikada ih ne ostavljaju u domovima za stare. Žene moraju biti posluÅ¡ne muÅ¡karcima, deca roditeljima, sinovi imaju veću privilegiju u kući od ćerke. Jako su gostoljubivi i rado primaju goste i nude im najbolje Å¡to imaju, umeju i znaju. Ne pridaju veliki znaÄaj Å¡koli i nose duboki strah od odbacivanja od drugih naroda. Ne vole živeti pod komandom drugih i najviÅ¡e vole slobodu samoodluÄivanja. NoÅ¡nja im je takva da su kod muÅ¡karaca obiÄno Å¡arene koÅ¡ulje, uzane pantalone, a vole da nose i Å¡eÅ¡ire, dok najmanje vode raÄuna o svojoj obući. Žene obiÄno nose duge i Å¡arene suknje i koÅ¡ulje. Vole sjajne i dreÄave boje, kako žene tako i muÅ¡karci, a posebno mesto u njihovim životima zauzima muzika. Svoje utiske kroz dugogodiÅ¡nji rad na emisiji ReÄ Roma, prenosi nam Danijela Karajović, novinarka regionalne televizije KruÅ¡evac.
Radio televizija KruÅ¡evac maja meseca 1998. godine otpoÄela je sa realizacijom emisija u okviru projekta koji je nosio naziv ReÄ Roma. Emisije su emitovane na romskom jeziku, dva puta meseÄno, a bavile su se životom i radom Roma na teritoriji KruÅ¡evca, Rasinskog okruga, ali i Äitave Srbije. Za emisiju su priÄali ljudi koji su se nalazili na mestima odluÄivanja i pripadnici romske zajednice, govorilo se o diskriminaciji, zapoÅ¡ljavanju, kulturi, muzici i obiÄajima, a izmeÄ‘uostalih, na projektu je radila i novinarka Danijela Karajović, koja je, kako kaže, tokom snimanja ovih emisija mnogo nauÄila o Romskoj populaciji i njihovom životu.
Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja uveo je poziciju pedagoÅ¡kog asistenta Äiji je zadatak da pruža pomoć i dodatnu podrÅ¡ku deci i uÄenicima u skladu sa njihovim mogućnostima, potrebama, kao i njihovim nastavnicima sa ciljem pružanja podrÅ¡ke njihovom uÄestvovanju i uspehu u obrazovnom sistemu. Romska populacija prepoznata kao krajnje ranjiva grupa, te je i za ovu grupub uÄenika uveden pedagoÅ¡ki asistent u Å¡kole. Prema reÄima Zorana Mutatovića, pedagoÅ¡kog asistenta i predsednika udruženja „Romsko srce“ u KruÅ¡evcu, jedna od znaÄajnih uloga ovih asistenata je u povezivanju srpskog i romskog jezika, a važna aktivnost ogleda se u saradnji sa roditeljima. Roditelji se redovno obaveÅ¡tavaju o uspehu dece i u meÄ‘usobnoj saradnji traži se naÄin kako da se pomogne deci ne samo u Å¡koli već i kod kuće.
ÄŒlanovi Fantastiko benda govorili su nam o romskoj muzici. Pomska muzika je imala dva osnovna izvora u Evropi –  maÄ‘arsku i Å¡pansku muziku. Isto tako su i drugi lokalni muziÄki obrasci bili inspiracija romskoj muzici. Neki poznavaoci pripisuju Romima popularisanje drombulja – jednostavnog muziÄkog instrumenta koji je poznat u mnogim zemljama Evrope. Romi i romski život su veoma popularni motivi u poslovicama, narodnoj književnosti i pesmama u mnogim evropskim zemljama.
Ono po Äemu se posebno istiÄe romski natalitet jeste i izuzetan sluh za muziku i moć da i tugu i radost iskažu kroz neverovatne melodije. Upravo ova socijalna i kulturoloÅ¡ka strana romske populacije glavna je tema prve emisije u kojoj smo uživali u najlepÅ¡tim romskim pesmama.