O projektu

Zna?aj romskog jezika (rom. romani ?hib) za romsku populaciju kako u Gradu Kru�evcu tako i na teritoriji cele Srbije, kao i njegove upotrebe i negovanja tradicije govora na izvornom jeziku Roma, je neprocenjiv. Svaka populacija se trudi da odr�i svoju tradiciju i da govori na svom jeziku. Sude?i da u Kru�evcu ne postoji medijski format u ovom obliku, realizator projekta, istra�uju?i probleme i potrebe ciljne grupe, na ovaj na?in �eli da romsku populaciju i njihov jezik pribli�i ostalom gra?anstvu Kru�evca i okoline i time poka�e lepotu romskog jezika, a Romima njihov zna?aj za grad Kru�evac.


Diskriminacija u Srbiji postoji, pokazuju istraivanja nevladinih organizacija, a najizloeniji su joj Romi. Na temu Otvoreno o diskriminaciji u Centru za stru?no usavravanje Kruevac odran je i okrugli sto, koji je deo istoimenog projekta koji sprovodi UG Romani cikna iz Kruevca. Uvodni?ari Okruglog stola bili su Turkijan Redepi - novinar i Sneana ivkovi? - sociolokinja.

U 7. projektnoj emisiji nastavili smo pri?u o krakju romske muzike abanu Bajramovi?u. O njemu nam je govorio savremenik , njegov vrlo dobra saradnik i prijatelj Neboja Saitovi? - poznatiji kao Nea Saiti. Posetili smo i Ni , rodni grad ovog ?uvenog peva?a i kompozitora romske muzike. U Niu , na vrhu amfiteatra na niavskom keju nalazi se i spomenik abana Bajramovi?a .

aban Bajramovi? ro?en je u nikoj mahali , a muzikom je po?eo da se bavi na Golom otoku gde je izdravao kaznu zbog bekstva iz vosjke. Bio je omiljeni peva? Indire Gandi i, po strogim kriterijumima magazina "Tajm" jedan od 10 najboljih dez i bkuz peva?a na svetu. U okviru pete projektne emisije koju Televizija Plus realizuje uz pomo? Ministarstva kulture i informisanja razgovarali smo o ovom umetniku sa direktorom Nivil dez festivala Ivanom Blagojevi?em.

Kako se moe prona?i u literaturi, tradicija kod Roma je veoma vana. ?esto se ne meaju sa drugim narodima niti izme?u samih sebe i dele se po svojim dijalektima, zanatima i verovanjima. Romi potuju, iako nerado, re? starijeg i to je poslednja re?. Nikada svoje starije roditelje ne naputaju i nikada ih ne ostavljaju u domovima za stare. ene moraju biti poslune mukarcima, deca roditeljima, sinovi imaju ve?u privilegiju u ku?i od ?erke. Jako su gostoljubivi i rado primaju goste i nude im najbolje to imaju, umeju i znaju. Ne pridaju veliki zna?aj koli i nose duboki strah od odbacivanja od drugih naroda. Ne vole iveti pod komandom drugih i najvie vole slobodu samoodlu?ivanja. Nonja im je takva da su kod mukaraca obi?no arene koulje, uzane pantalone, a vole da nose i eire, dok najmanje vode ra?una o svojoj obu?i. ene obi?no nose duge i arene suknje i koulje. Vole sjajne i dre?ave boje, kako ene tako i mukarci, a posebno mesto u njihovim ivotima zauzima muzika. Svoje utiske kroz dugogodinji rad na emisiji Re? Roma, prenosi nam Danijela Karajovi?, novinarka regionalne televizije Kruevac.

Radio televizija Kruevac maja meseca 1998. godine otpo?ela je sa realizacijom emisija u okviru projekta koji je nosio naziv Re? Roma. Emisije su emitovane na romskom jeziku, dva puta mese?no, a bavile su se ivotom i radom Roma na teritoriji Kruevca, Rasinskog okruga, ali i ?itave Srbije. Za emisiju su pri?ali ljudi koji su se nalazili na mestima odlu?ivanja i pripadnici romske zajednice, govorilo se o diskriminaciji, zapoljavanju, kulturi, muzici i obi?ajima, a izme?uostalih, na projektu je radila i novinarka Danijela Karajovi?, koja je, kako kae, tokom snimanja ovih emisija mnogo nau?ila o Romskoj populaciji i njihovom ivotu.

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja uveo je poziciju pedagokog asistenta ?iji je zadatak da prua pomo? i dodatnu podrku deci i u?enicima u skladu sa njihovim mogu?nostima, potrebama, kao i njihovim nastavnicima sa ciljem pruanja podrke njihovom u?estvovanju i uspehu u obrazovnom sistemu. Romska populacija prepoznata kao krajnje ranjiva grupa, te je i za ovu grupub u?enika uveden pedagoki asistent u kole. Prema re?ima Zorana Mutatovi?a, pedagokog asistenta i predsednika udruenja Romsko srce u Kruevcu, jedna od zna?ajnih uloga ovih asistenata je u povezivanju srpskog i romskog jezika, a vana aktivnost ogleda se u saradnji sa roditeljima. Roditelji se redovno obavetavaju o uspehu dece i u me?usobnoj saradnji trai se na?in kako da se pomogne deci ne samo u koli ve? i kod ku?e.

?lanovi Fantastiko benda govorili su nam o romskoj muzici. Pomska muzika je imala dva osnovna izvora u Evropi ma?arsku i pansku muziku. Isto tako su i drugi lokalni muzi?ki obrasci bili inspiracija romskoj muzici. Neki poznavaoci pripisuju Romima popularisanje drombulja jednostavnog muzi?kog instrumenta koji je poznat u mnogim zemljama Evrope. Romi i romski ivot su veoma popularni motivi u poslovicama, narodnoj knjievnosti i pesmama u mnogim evropskim zemljama.

Ono po ?emu se posebno isti?e romski natalitet jeste i izuzetan sluh za muziku i mo? da i tugu i radost iskau kroz neverovatne melodije. Upravo ova socijalna i kulturoloka strana romske populacije glavna je tema prve emisije u kojoj smo uivali u najleptim romskim pesmama.