ЕПАРХИЈА КРУШЕВАЧКА

Пред угаснуће српске средњовековне државе, које је започело 1371. године, поразом од Турака у Маричкој бици, почели су ницати прелепи манастири Моравске школе у архитектури. Тада је основан средњовековни Крушевац. Када се на географској карти погледа распоред сакралних задужбина из доба светог кнеза Лазара, лепо се види загрљај манастира Раванице и Љубостиње. Из првог манастира испружена мушка рука средњовековног српског владара, оснивача града Крушевца, као да дотиче и снажно грли нејаку руку своје супруге кнегиње Милице, у монаштву, после Косовске битке, љубостињске монахиње Јевгеније, а по примању велике схиме Јефросиније. У том загрљају, срце је географски у Крушевцу, у њиховој придворици Цркви Лазарици. Одатле пулсира аристократски духовни крвоток до манастира, које данас наука познаје под именом Моравска школа: Дренча, Каленић, Наупара, Руденица, Велуће… У грудима тихује Мојсињска Света гора, где се по речима једног путописца из 1891. године: „некада ништа друго није могло чути до брујање звона и појање преподобних калуђера“. На том мистично – географском телу свете Србије вековима духовну стражу чува Крушевачка епархија.

МАНАСТИР МАКРЕШАНЕ

Манастир Макрешане је подигнут на темељима старог манастира из 14. века. На ободима Мојсињске Свете Горе, изнад села Макрешане, налази се манастир Св. Јована Крститеља опасан шумом. Манастир је основан у време Синаита у средњем веку, обновљен је у прошлом веку, а сада у манастиру живи монах Јаков.

МАНАСТИР ДРЕНЧА

Манастир Дренча се налази код истоименог места, недалеко од Александровца и припада Епархији крушевачкој Српске православне цркве. Подигао га је, између 1379. и 1382. године, некадашњи велможа кнеза Лазара , монах Доротеј са сином и каснијим патријархом Данилом и даровао му велике поседе око Крушевца и у Браничеву, који су укључивали двор са црквом у Наупари (манастир Наупара). Манастирска црква триконхоналне основе, посвећена Богородичином Ваведењу, припада Моравској школи и представља један од најстаријих споменика тог типа

МАНАСТИР ПЛЕШ

Манастир Плеш је богомоља Српске православне цркве код Александровца. Манастир припада епархији крушевачкој. Обнављање манастира се смешта у почетак XV века, а предање га приписује лози Немањића. По предању, велика поплава оближње Расине 1901. је оштетила конак и цркву, па манастир остаје без монаштва. Године 1939. мештани села Плеш су, на темељима старе цркве, подигли мању цркву. Садашња црква и конак изграђени су између 1996. и 2003. Од тада је манастир поново активан. Манастирска слава су Свети Врачи (14. јул).

Манастир Покрова Пресвете Богородице изнад села Лешја, десетак километара југоисточно од Параћина, потиче из средњег века, али је његов настанак тешко ближе одредити. Манастирска црква са основом триконхоса, из средине 14. века, представља најстарију грађевину тог типа у Поморављу. Њени темељи су откривени 1923. године, на обронцима планине Баба, смештени на омањој заравни, заштићеној оштрим стенама са источне стране. На њеним рушевинама је почетком 21. века подигнута нова црква, тако да је Лешје данас активан женски манастир. Рушевине манастира Пресвете Богородице су проглашене Спомеником културе од великог значаја и данас се налазе под заштитом Републике Србије. Низом од 3 емисије потрудили смо се да представимо само делић овог здања.

Манастир Покрова Пресвете Богородице изнад села Лешја, десетак километара југоисточно од Параћина, потиче из средњег века, али је његов настанак тешко ближе одредити. Манастирска црква са основом триконхоса, из средине 14. века, представља најстарију грађевину тог типа у Поморављу. Њени темељи су откривени 1923. године, на обронцима планине Баба, смештени на омањој заравни, заштићеној оштрим стенама са источне стране. На њеним рушевинама је почетком 21. века подигнута нова црква, тако да је Лешје данас активан женски манастир. Рушевине манастира Пресвете Богородице су проглашене Спомеником културе од великог значаја и данас се налазе под заштитом Републике Србије. Низом од 3 емисије потрудили смо се да представимо само делић овог здања.

Манастир Покрова Пресвете Богородице изнад села Лешја, десетак километара југоисточно од Параћина, потиче из средњег века, али је његов настанак тешко ближе одредити. Манастирска црква са основом триконхоса, из средине 14. века, представља најстарију грађевину тог типа у Поморављу. Њени темељи су откривени 1923. године, на обронцима планине Баба, смештени на омањој заравни, заштићеној оштрим стенама са источне стране. На њеним рушевинама је почетком 21. века подигнута нова црква, тако да је Лешје данас активан женски манастир. Рушевине манастира Пресвете Богородице су проглашене Спомеником културе од великог значаја и данас се налазе под заштитом Републике Србије. Низом од 3 емисије потрудили смо се да представимо само делић овог здања.

МАНАСТИР ЉУБОСТИЊА

Манастир Љубостиња се налази на левој обали реке Западне Мораве, на 4 километра северно од Трстеника, у атару села Прњавор. Припада крушевачкој епархији Српске православне цркве. Изграђен је у освит Косовске битке, крајем 1388. године, као први женски манастир у Србији. Задужбина је кнегиње Милице, која је овде према предању први пут угледала кнеза Лазара, када се између њих истовремено родила обострана љубав — одакле, према једној од теорија, и назив манастира (љубвестин — место љубави). Кнегиња се 1392. године у Љубостињи замонашила, те је овде провела остатак живота, заједно са својом пријатељицом, српском средњовековном књижевницом, деспотицом Јеленом Мрњавчевић — потоњом монахињом Јефимијом. Обе су сахрањене у манастиру, где се њихове мошти и данас чувају. Некада су у Љубостињи, као највеће материјално и духовно благо Српске деспотовине, чуване и мошти Свете Петке.

МАНАСТИР СВЕТИХ АРХАНГЕЛА

Манастир Светих архангела је задужбина српског цара Душана Силног (краљ 1331—1346, цар 1346—1355), који се налази у кањону реке Призренске Бистрице недалеко од града Призрена у Метохији и припада рашко-призренској епархији Српске православне цркве. Грађен је у периоду од 1343. до 1352. године, на месту старије цркве у склопу тврђаве Вишеград као гробна црква цара Душана и сматра се да је представљао врхунац српског сакралног градитељства који је пресудно утицао на настанак и развој Моравског стила.

МАНАСТИР РУДЕНИЦА

Манастир Руденица се налази у близини Александровца код села Руденице и припада Епархији крушевачкој Српске православне цркве. Подигли су га локални властелин Вукашин и његова супруга Вукосава, крајем XIV и почетком 15. века, а његов живопис је настао између 1402. и 1405. године трошком српског Деспота Стефана Лазаревића. Манастирска црква, посвећена Светом Илији, има основу триконхоса сажетог облика и припада Моравском стилу.

МАНАСТИР НАУПАРЕ

Манастир Наупаре налази се у истоименом селу на обали Расине, код Крушевца. Манастирска црква спада међу најстарије примерке Моравског стила. Подигнута је током осме деценије 14. века. Првобитно је направљена као придворна црква неког локалног властелина, да би касније била претворена у манастир. Манастирска црква, посвећена Пресветој Богородици, има основу триконхоса, сажетог типа, са куполом над наосом и кулом звонаром над нартексом. Горњи део њене фасаде украшен је каменом декоративном пластиком. Својом лепотом и монументалношћу, истиче камена се розета на западној фасади цркве. За улепшавање фасада, коришћене су и сликарске технике.

МАНАСТИР ВЕЛУЋЕ

Манастир Велуће налази се недалеко од Трстеника. Градња манастира везује се за период владавине кнеза Лазара (друга половина 14. века) и властелинску породицу која је управљала овим крајем. Фреске у унутрашњости манастирске цркве су настале пре 1389. године, ликови су сликани плошно, без истицања волумена, а фигуре сведене на декоративне, наивно цртане зидне слике. Представа Страшног суда насликана је у нартексу, Велики празници, Страдања Христова, две сцене из живота Пресвете Богородице и светитељи су приказани у наосу, док се у олтарском делу налазе евхаристичке композиције.

ЦРКВА ПОКРОВА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ

Црква Покрова Пресвете Богородице у Крушевцу је подигнута као трећа парохијска црква у Крушевцу од 2000. до 2007. године. На два извора лековите воде код паруновачког моста на реци Расини, у Крушевцу, народ је долазио од давнина. Прва богомоља више извора подигнута је 1963. године. Године 1977. озидана је мало већа црква. По потреби и исказаној жељи околног становништва, године 1995. донета је одлука о зидању нове цркве. Зидање је започето 2000, а освећење извршено 2007. године. То је трећа парохијска црква подигнута у Крушевцу, после Лазарице и цркве Светог Георгија.

ЦРКВА СВЕТОГ ЂОРЂА

Најранији подаци о новој Цркви Светог Ђорђа су из 1865. године. Те године су за 362 цесарска дуката купљени кућевни плацеви од Стојана Петровића, Алексе Марића и Живка Илића за градњу нове цркве. Међутим, због потешкоћа око исплате накнада за плацеве градња је одгођена две деценије. Од 1873. па следећих 12 година у доступним докумантима нема података о градњи цркве Светог Ђорђа у Крушевцу. Из списка планова израђених цркава у Краљевини Србији, који се чува у архиву САНУ, сазнајемо да је зидање нове цркве почело тек 1885. године. Црква Светог Ђорђа била је 1898. године озидана и стављена под кров. Три звона за нову цркву плаћена су крајем 1902. године. Министар просвете и црквених дела је 9. новембра 1902. године одобрио овај издатак. После доста проблема, уговор за израду иконостаса је закључен 5. фебруара 1903. године. На дрвеним преградама иконостаса изведен је у дуборезу биљни орнамент, нарочито богат око престоних икона. На иконостасу су очуване првобитне иконе до данас. Иако је уговором за израду иконостаса ангажован један живописац, Живко Југовић, у сликарству иконостаса стилски се јасно разликују две целине. Постоји велика разлика у стилу између горњих и престоних икона. То је поједине научнике, међу којима Павла Васића, навело на закључак да су то радови двојице сликара. Све упућује, каже П.Васић „да су горње иконе рад Живка Југовића, а престоне иконе вероватно Милана Миловановића“. Миловановић је вероватно радио иконе за цркву Светог Ђорђа по свршетку Академије у Минхену, по свој прилици у лето 1903. године. На зидовима храма урађено је 12 фресака. За сада се не зна ко је радио ове фреске. У Летопису је изнета претпоставка Бранка Миленковића из Крушевца, рођеног 1897. године, да је ове фреске радио италијански уметник Арминије, који је Миленковићу поклонио једну лепу икону Св.Спиридона на платну. Црква је била завршена 1904. године.

ЦРКВА СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА НА БАГДАЛИ

У оквиру комплекса Багдала налази се цркве Светог Јована Крститеља и Ротонда - једна од десет реплика Његошеве капеле, која је ових дана добила мозаик патрона Светих великомеченика и победоносаца Димитрија и Георгија, рад уметника Милана Видојевића из Александровца. На омиљеном шеталишту Крушевљана на Багдали у току су и радови на изградњи новог Храма посвећеног Светим Архангелима, које изводи крушевачка "Техноградња".

ЦРКВА ЛАЗАРИЦА

Црква Лазарица је, уз крушевачки град, у чијем језгру се и налази, најстарије и највредније културно добро у граду. Подигао ју је кнез Лазар као придворну цркву своје новосаграђене престонице у славу првог сина Стефана, наследника престола. Црква Лазарица, заједно са Раваницом, представља својеврстан почетак Моравског стила. Има основу триконхоса сажетог типа са три травеја и кубетом над средњим. На западној страни се налази нартекс који је првобитно имао три улаза, али су бочни касније зазидани. Над њим се уздиже звоник са катихуменом, који је на спрату имао капелицу. Спољашњост цркве карактерише византијски начин зидања смењивањем реда жутог тесаника са три реда црвене опеке, а урађене су и широке спојнице малтера, које избијају из равни коју ствара зид.