O projektu
U okviru realizacije projekta realizovano je 8 (osam) poluÄasovnih emisija koje su za cilj imale edukaciju i povećanje informisanosti Å¡ire javnosti o Evropskoj uniji i institucijama Evropske unije, kao i o izazovima koje pristupanje EU donosi. U okviru emisija prioritet je dat sadržajima procesa pristupnih pregovora sa EU koji su od posebnog lokalnog znaÄaja. Na ovu temu razgovaralo se sa predstavnicima lokalne samouprave i drugih relevantnih institucija kao i organizacija civilnog druÅ¡tva, a sve sa ciljem poboljÅ¡anja opÅ¡te informisanosti graÄ‘ana KruÅ¡evca o politici EU, njenim ciljevima i prioritetima, kao i sa perspektivama koje se otvaraju Srbiji pristupanjem EU i uticaju procesa pristupanja na život graÄ‘ana i jedinice lokalne samouprave.
EU radi na oÄuvanju zajedniÄke evropske kulturne baÅ¡tine te podržava i podstiÄe umetnost i kreativne delatnosti u Evropi. Posebne su inicijative, poput Europske godine kulturne baÅ¡tine  namenjene tome da tu dinamiÄnu i raznoliku kulturu uÄine dostupnom svima. Iako Srbija joÅ¡ uvek ne pripada korpusu zemalja koje Äine EU, deo je Evrope, te naÅ¡e kulturno nasleÄ‘e u znaÄajnoj meri doprinosi evropskom i svetskom nasleÄ‘u.
Evropska nedelja mobilnosti obeležava se svake godine od 16. do 22. septembra. Ova evropska inicijativa podstiÄe gradove na uvoÄ‘enje mera održivog transporta i poziva ljude da promene ponaÅ¡anje u saobraćaju – opredeljujući se za alternativne vidove prevoza umesto automobila. Grad KruÅ¡evac već 5 godina obeležava manifestaciju Evropska nedelja mobilnosti, a 2016. godine je bio izabran u 10 najboljih u Evropi.
EU posebnu pažnju poklanja pitanju borbe protiv klimatskih promena i za ovu praktiÄno-politiÄku oblast izdvaja se oko 20% budžeta Unije za period od 2014-2020, a dugoroÄni cilj EU je smanjenje emisije gasova stakle baÅ¡te za 80 do 95% do 2050, u odnosu na baznu 1990. godinu. Osnovna naÄela politike životne sredine EU su: predostrožnost, prevencija, suzbijanje zagaÄ‘enja na samom izvoru i princip „zagaÄ‘ivaÄ plaća“. Grad KruÅ¡evac, politikama koje vodi i projektima koje sprovodi, nastoji da uredi pitanje oÄuvanja životne sredine. Jedan od najznaÄajnijih koraka u tom pravcu izgradnja je Postrojenja za preÄišćavanje otpadnih voda.
ViÅ¡e od 3.500 mladih dobilo je Å¡ansu da se aktivnije ukljuÄe u tržiÅ¡te rada, da se zaposle, unaprede znanja i veÅ¡tine, steknu radno iskustvo, preduzetniÄke veÅ¡tine, pokrenu svoj posao, a kroz projekat „PodrÅ¡ka Evropske unije aktivnom ukljuÄivanju mladih“. Poseban fokus projekta je na mladima koji se teže ukljuÄuju na tržiÅ¡te rada, a meÄ‘u njima su i Å¡tićenici Vaspitno popravnog doma KruÅ¡evac.
Program IPARD predstavlja jednu od prioritetnih oblasti IPA-e, namenjenu ruralnom razvoju, a da bi zemlja koja je dobila status kandidata za Älanstvo u EU, poput Srbije, mogla da koristi novac iz tog programa, najpre mora da uspostavi poseban sistem za njegovo planiranje, dodelu i kontrolu, koji se zasniva na konceptu i pravilima koje postoje u okviru ZajedniÄke poljoprivredne politike. Kakva je procedura konkurisanja za podsticaje govore u Poljoprivredno savetodavnoj i struÄnoj službi KruÅ¡evac.
Dobijanje statusa kandidata za Älanstvo u Evropskoj uniji Srbiji je otvorilo i velike mogućnosti za korišćenje novih znaÄajnih evropskih finansijskih fondova, iako je joÅ¡ novembra 2000. godine potpisan „Okvirni sporazum EU sa Saveznom republikom Jugoslavijom" kojim je omogućena realizacija pomoći EU politiÄkim i ekonomskim reformama. Kako je navedeno na sajtu Ministarstva za evropske integracije, od 2001. godine EU je kroz nekoliko razliÄitih instrumenata i fondova obezbedila viÅ¡e od tri milijarde evra bespovratnih sredstava za podrÅ¡ku reformama, a Srbija trenutno koristi sredstva za pretpristupnu pomoć 2014-2020 (IPA 2) iz kojeg je za navedeni period namenjeno 1,5 milijardi evra.
Å irenje EU je izraz njene baziÄne politike, prema kojoj EU, kao grupacija ili klub zasnovan na odreÄ‘enim vrednostima, Å¡iri te vrednosti ukljuÄivanjem novih Älanica. Osnovni uslovi za prijem novih Älanica u EU bilisu regulisani Članom Rimskog ugovora koji glasi:â€Svaka evropska država se može prijaviti da postane Älan Unije. Ona treba da uputi svoju prijavu Savetu, koji treba da se jednglasno saglasi posle konsultovanja Komisije i posle dobijanja saglasnosti Evropskog parlamenta, koji treba da se saglasi apsolutnom većinom od ukupnog broja poslanika.†Danas, EU ima 28 zemalja Älanica, a Srbija je status kandidata dobila 1. marta 2012. godine.
Kada se Robert Å uman, francuski politiÄar, zalagao za uspostavljanje zajedniÄke nadležnosti nad francuskim i nemaÄkim rudnicima i železarama i 1950. predložio integraciju industrija uglja i Äelika zapadne Evrope, poÄelo je stvaranje EU. Njegove ideje 1951. godine ugraÄ‘ene su u PariÅ¡ki ugovor Äime je i stvorena prethodnica EU – Evropska zajednica za ugalj i Äelik, a EU je od tada redovno ažurirala i proÅ¡irivala ugovore radi osiguranja uÄinkovite politike i odluÄivanja. Zajednica zemalja Evrope kakvu danas poznajemo nastala je 7. februara 1992. godine , kada je u Mastrihtu potpisan ugovor o Evropskoj uniji, a koji je stupio na snagu 1993. godine.