O projektu

U okviru realizacije projekta realizovano je 8 (osam) polučasovnih emisija koje su za cilj imale edukaciju i povećanje informisanosti šire javnosti o Evropskoj uniji i institucijama Evropske unije, kao i o izazovima koje pristupanje EU donosi. U okviru emisija prioritet je dat sadržajima procesa pristupnih pregovora sa EU koji su od posebnog lokalnog značaja. Na ovu temu razgovaralo se sa predstavnicima lokalne samouprave i drugih relevantnih institucija kao i organizacija civilnog društva, a sve sa ciljem poboljšanja opšte informisanosti građana Kruševca o politici EU, njenim ciljevima i prioritetima, kao i sa perspektivama koje se otvaraju Srbiji pristupanjem EU i uticaju procesa pristupanja na život građana i jedinice lokalne samouprave.


EU radi na očuvanju zajedničke evropske kulturne baštine te podržava i podstiče umetnost i kreativne delatnosti u Evropi. Posebne su inicijative, poput Europske godine kulturne baštine   namenjene tome da tu dinamičnu i raznoliku kulturu učine dostupnom svima. Iako Srbija još uvek ne pripada korpusu zemalja koje čine EU, deo je Evrope, te naše kulturno nasleđe u značajnoj meri doprinosi evropskom i svetskom nasleđu.

Evropska nedelja mobilnosti obeležava se svake godine od 16. do 22. septembra. Ova evropska inicijativa podstiče gradove na uvođenje mera održivog transporta i poziva ljude da promene ponašanje u saobraćaju – opredeljujući se za alternativne vidove prevoza umesto automobila. Grad Kruševac već 5 godina obeležava manifestaciju Evropska nedelja mobilnosti, a 2016. godine je bio izabran u 10 najboljih u Evropi.

EU posebnu pažnju poklanja pitanju borbe protiv klimatskih promena i za ovu praktično-političku oblast izdvaja se oko 20% budžeta Unije za period od 2014-2020, a dugoročni cilj EU je smanjenje emisije gasova stakle bašte za 80 do 95% do 2050, u odnosu na baznu 1990. godinu. Osnovna načela politike životne sredine EU su: predostrožnost, prevencija, suzbijanje zagađenja na samom izvoru i princip „zagađivač plaća“. Grad Kruševac, politikama koje vodi i projektima koje sprovodi, nastoji da uredi pitanje očuvanja životne sredine. Jedan od najznačajnijih koraka u tom pravcu izgradnja je Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Više od 3.500 mladih dobilo je šansu da se aktivnije uključe u tržište rada, da se zaposle, unaprede znanja i veštine, steknu radno iskustvo, preduzetničke veštine, pokrenu svoj posao, a kroz projekat  „Podrška Evropske unije aktivnom uključivanju mladih“. Poseban fokus projekta je na mladima koji se teže uključuju na tržište rada, a među njima su i štićenici Vaspitno popravnog doma Kruševac.

Program IPARD predstavlja jednu od prioritetnih oblasti IPA-e, namenjenu ruralnom razvoju, a da bi zemlja koja je dobila status kandidata za članstvo u EU, poput Srbije, mogla da koristi novac iz tog programa, najpre mora da uspostavi poseban sistem za njegovo planiranje, dodelu i kontrolu, koji se zasniva na konceptu i pravilima koje postoje u okviru Zajedničke poljoprivredne politike. Kakva je procedura konkurisanja za podsticaje govore u Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi Kruševac.

Dobijanje statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji Srbiji je otvorilo i velike mogućnosti za korišćenje novih značajnih evropskih finansijskih fondova, iako je još novembra 2000. godine potpisan „Okvirni sporazum EU sa Saveznom republikom Jugoslavijom" kojim je omogućena realizacija pomoći EU političkim i ekonomskim reformama. Kako je navedeno na sajtu Ministarstva za evropske integracije, od 2001. godine EU je kroz nekoliko različitih instrumenata i fondova obezbedila više od tri milijarde evra bespovratnih sredstava za podršku reformama, a Srbija trenutno koristi sredstva za pretpristupnu pomoć 2014-2020 (IPA 2) iz kojeg je za navedeni period namenjeno 1,5 milijardi evra.

Širenje EU je izraz njene bazične politike, prema kojoj EU, kao grupacija ili klub zasnovan na određenim vrednostima, širi te vrednosti uključivanjem novih članica. Osnovni  uslovi  za  prijem  novih  članica  u  EU  bilisu  regulisani  Članom Rimskog  ugovora koji  glasi:”Svaka evropska država se može prijaviti da postane član Unije. Ona treba da uputi svoju prijavu Savetu, koji treba da se jednglasno saglasi posle konsultovanja Komisije i posle dobijanja saglasnosti Evropskog parlamenta, koji treba da se saglasi apsolutnom većinom od ukupnog broja poslanika.” Danas, EU ima 28 zemalja članica, a Srbija je status kandidata dobila 1. marta 2012. godine.

Kada se Robert Šuman, francuski političar,  zalagao za uspostavljanje zajedničke nadležnosti nad francuskim i nemačkim rudnicima i železarama i 1950. predložio integraciju industrija uglja i čelika zapadne Evrope, počelo je stvaranje EU. Njegove ideje 1951. godine ugrađene su u Pariški ugovor čime je i stvorena prethodnica EU – Evropska zajednica za ugalj i čelik, a EU je od tada redovno ažurirala i proširivala ugovore radi osiguranja učinkovite politike i odlučivanja. Zajednica zemalja Evrope kakvu danas poznajemo nastala je 7. februara 1992. godine , kada je u  Mastrihtu potpisan ugovor o Evropskoj uniji, a koji je stupio na snagu 1993. godine.