O projektu

U okviru realizacije projekta realizovano je 8 (osam) polučasovnih emisija koje su za cilj imale edukaciju i povećanje informisanosti šire javnosti o Evropskoj uniji i institucijama Evropske unije, kao i o izazovima koje pristupanje EU donosi. U okviru emisija prioritet je dat sadržajima procesa pristupnih pregovora sa EU koji su od posebnog lokalnog značaja. Na ovu temu razgovaralo se sa predstavnicima lokalne samouprave i drugih relevantnih institucija kao i organizacija civilnog društva, a sve sa ciljem poboljšanja opšte informisanosti građana Kruševca o politici EU, njenim ciljevima i prioritetima, kao i sa perspektivama koje se otvaraju Srbiji pristupanjem EU i uticaju procesa pristupanja na život građana i jedinice lokalne samouprave.


EU radi na o?uvanju zajedni?ke evropske kulturne batine te podrava i podsti?e umetnost i kreativne delatnosti u Evropi. Posebne su inicijative, poput Europske godine kulturne batine namenjene tome da tu dinami?nu i raznoliku kulturu u?ine dostupnom svima. Iako Srbija jo uvek ne pripada korpusu zemalja koje ?ine EU, deo je Evrope, te nae kulturno nasle?e u zna?ajnoj meri doprinosi evropskom i svetskom nasle?u.

Evropska nedelja mobilnosti obeleava se svake godine od 16. do 22. septembra. Ova evropska inicijativa podsti?e gradove na uvo?enje mera odrivog transporta i poziva ljude da promene ponaanje u saobra?aju opredeljuju?i se za alternativne vidove prevoza umesto automobila. Grad Kruevac ve? 5 godina obeleava manifestaciju Evropska nedelja mobilnosti, a 2016. godine je bio izabran u 10 najboljih u Evropi.

EU posebnu panju poklanja pitanju borbe protiv klimatskih promena i za ovu prakti?no-politi?ku oblast izdvaja se oko 20% budeta Unije za period od 2014-2020, a dugoro?ni cilj EU je smanjenje emisije gasova stakle bate za 80 do 95% do 2050, u odnosu na baznu 1990. godinu. Osnovna na?ela politike ivotne sredine EU su: predostronost, prevencija, suzbijanje zaga?enja na samom izvoru i princip zaga?iva? pla?a. Grad Kruevac, politikama koje vodi i projektima koje sprovodi, nastoji da uredi pitanje o?uvanja ivotne sredine. Jedan od najzna?ajnijih koraka u tom pravcu izgradnja je Postrojenja za pre?i?avanje otpadnih voda.

Vie od 3.500 mladih dobilo je ansu da se aktivnije uklju?e u trite rada, da se zaposle, unaprede znanja i vetine, steknu radno iskustvo, preduzetni?ke vetine, pokrenu svoj posao, a kroz projekat Podrka Evropske unije aktivnom uklju?ivanju mladih. Poseban fokus projekta je na mladima koji se tee uklju?uju na trite rada, a me?u njima su i ti?enici Vaspitno popravnog doma Kruevac.

Program IPARD predstavlja jednu od prioritetnih oblasti IPA-e, namenjenu ruralnom razvoju, a da bi zemlja koja je dobila status kandidata za ?lanstvo u EU, poput Srbije, mogla da koristi novac iz tog programa, najpre mora da uspostavi poseban sistem za njegovo planiranje, dodelu i kontrolu, koji se zasniva na konceptu i pravilima koje postoje u okviru Zajedni?ke poljoprivredne politike. Kakva je procedura konkurisanja za podsticaje govore u Poljoprivredno savetodavnoj i stru?noj slubi Kruevac.

Dobijanje statusa kandidata za ?lanstvo u Evropskoj uniji Srbiji je otvorilo i velike mogu?nosti za kori?enje novih zna?ajnih evropskih finansijskih fondova, iako je jo novembra 2000. godine potpisan Okvirni sporazum EU sa Saveznom republikom Jugoslavijom" kojim je omogu?ena realizacija pomo?i EU politi?kim i ekonomskim reformama. Kako je navedeno na sajtu Ministarstva za evropske integracije, od 2001. godine EU je kroz nekoliko razli?itih instrumenata i fondova obezbedila vie od tri milijarde evra bespovratnih sredstava za podrku reformama, a Srbija trenutno koristi sredstva za pretpristupnu pomo? 2014-2020 (IPA 2) iz kojeg je za navedeni period namenjeno 1,5 milijardi evra.

irenje EU je izraz njene bazi?ne politike, prema kojoj EU, kao grupacija ili klub zasnovan na odre?enim vrednostima, iri te vrednosti uklju?ivanjem novih ?lanica. Osnovni uslovi za prijem novih ?lanica u EU bilisu regulisani ?lanom Rimskog ugovora koji glasi:Svaka evropska drava se moe prijaviti da postane ?lan Unije. Ona treba da uputi svoju prijavu Savetu, koji treba da se jednglasno saglasi posle konsultovanja Komisije i posle dobijanja saglasnosti Evropskog parlamenta, koji treba da se saglasi apsolutnom ve?inom od ukupnog broja poslanika. Danas, EU ima 28 zemalja ?lanica, a Srbija je status kandidata dobila 1. marta 2012. godine.

Kada se Robert uman, francuski politi?ar, zalagao za uspostavljanje zajedni?ke nadlenosti nad francuskim i nema?kim rudnicima i elezarama i 1950. predloio integraciju industrija uglja i ?elika zapadne Evrope, po?elo je stvaranje EU. Njegove ideje 1951. godine ugra?ene su u Pariki ugovor ?ime je i stvorena prethodnica EU Evropska zajednica za ugalj i ?elik, a EU je od tada redovno aurirala i proirivala ugovore radi osiguranja u?inkovite politike i odlu?ivanja. Zajednica zemalja Evrope kakvu danas poznajemo nastala je 7. februara 1992. godine , kada je u Mastrihtu potpisan ugovor o Evropskoj uniji, a koji je stupio na snagu 1993. godine.