POZIV NA ODAVANJE POŠTE JUNACIMA KOJI SU DALI ŽIVOTE U BORBI ZA KOŠARE I SRBIJU
Poštovani sugrađani, braćo i sestre, pre 24. godine, 09. aprila 1999. godine otpočela je bitka za Košare, najduža i najkrvavija bitka tokom NATO agresije na našu zemlju. Mnogi mladi i hrabri ljudi stali su tada na prvu liniju odbrane Košara i ni po cenu sopstvenih života nisu dozvolili neprijateljima svih boja ulazak na Kosovo i Metohiju.
Udruženje Veterana 72. Specijalne i Savez udruženja boraca Srbije pozivaju vas da 9. aprila ove godine u 19,55 izađemo na terase svojih stanova, na pragove porodičnih ognjišta i uz upaljene sveće (ili svetla na mobilnim telefonima) dok se sa TV i radio stanica (ili je pronađite na JU Tjubu) čuje pesma „Vila sa Košara“, ćutanjem odamo počast onima koji su dali svoje živote u borbi za Košare i Srbiju, a nakon pesme u 20,00 časova dugotrajnim i jakim aplauzom zahvalimo se svima onima koji su se tada borili na Košarama, na Kosovu i Metihiji i širom Srbije, ali i svima onima koji se za tu istu Srbiju bore i danas.
Pokažimo da smo dostojni njihove žrtve. Pokažimo da i u najtežim trenucima Srbija ne zaboravlja svoje heroje, i da nikada i neće.
Pre 24 godine počela Bitka za Košare
Pre 24 godine, na današnji dan, započela je Bitka za Košare. Borba na jugoslovensko-albanskoj granici trajala je 67 dana i odnela je 108 života. Napad je bio silovit, iznenadio je Vojsku Jugoslavije. OVK je zauzela karaulu, ali nije uspela dublje da prodre na Kosovo i Metohiju, što je bio osnovni cilj napada.
Pre 24 godine, oko 1.500 pripadnika OVK uz podršku albanske artiljerije, NATO avijacije i instruktora napalo je rejon karaule Košare na jugoslovensko-albanskoj granici.
Napad na frontu širine nekoliko kilometara počeo je rano ujutro 9. aprila 1999. godine.
Do 9. aprila NATO nije gađao Košare, ali jeste druge položaje na jugoslovensko-albanskoj granici. Karula je locirana na obroncima Prokletija, nedaleko od Đakovice i Dečana.
U tom trenutku na frontu je bilo nešto više od 100 pripadnika graničnih jedinica Vojske Jugoslavije (VJ). Zbog žestokih napada iz vazduha, ali i diverzija OVK veća pomoć nije mogla odmah da stigne.
Procena vojnog vrha bila je da će kopneni napad najverovatnije krenuti iz Makedonije gde se već nalazilo oko 16.000 vojnika NATO-a, a pretpostavke da će glavni napad ići preko Košara nije bilo.
Taj deo teritorije bio je u zoni odgovornosti 125. motorizovane brigade koja je reorganizovala svoje jedinice, borila se sa teroristima OVK u Metohiji i stalno bila na udaru NATO-a, tako da od početka rata do 9. aprila nije uspela da se u potpunosti pripremi za zaustavljanje napada na Košarama.
Drugog dana bitke, OVK je zauzela karaulu Košare što su objavili svetski mediji. Međutim, to nije bilo veliki uspeh jer je sama karaula okružena brdima i veoma nepovoljna za odbranu.
Posle pada karaule, stiglo je pojačanje od više stotina pripadnika Vojske Jugoslavije iz pešadijskih i specijalnih jedinica, tako da je linija fronta stabilizovana 19. aprila i nije bilo većih pomeranja do kraja rata.
Na vrhuncu borbi Vojska Jugoslavije imala je oko 1.200 vojnika, a OVK, sa dobrovoljcima i albanskim jedinicama pet do šest hiljada.
Cilj napadača, OVK, NATO-a i albanske vojske bio je da se prodre u Metohiju i da se snage Vojske Jugoslavije, do tada maskirane i dobro sakrivene, nateraju na otvorenu borbu u kojoj bi do izražaja došla tehnološka prednost NATO avijacije.
Agresor je uspeo da zauzme teritoriju SRJ svega četiri kilometra u širinu i u dubinu par stotina do hiljadu metara.
Borba na jugoslovensko-albanskoj granici trajala je 67 dana i odnela je 108 života. Jedna je od najtežih borbi u novijoj istoriji srpske vojske, pa je postala simbol odbrane otadžbine.
0 komentara