O projektu

Поклонички туризам последњих година постао је један од водећих обила туризма у свету а такозвана поклоничка путовања изузетна су шанса за развој и промоцију Крушевца и околних општина. У нашем крају поклонички туризам још увек није у потпуности заживео а реализацијом поменутог пројекта покушаћемо да представимо манастире који припадају Крушевачкој епархији. У богатој туристишкој понуди краја и верски туризам требао би да добије значајно место.


МАНАСТИР НАУПАРЕ

Манастир Наупаре налази се у истоименом селу на обали Расине, код Крушевца. Манастирска црква спада међу најстарије примерке Моравског стила. Подигнута је током осме деценије 14. века. Првобитно је направљена као придворна црква неког локалног властелина, да би касније била претворена у манастир. Манастирска црква, посвећена Пресветој Богородици, има основу триконхоса, сажетог типа, са куполом над наосом и кулом звонаром над нартексом. Горњи део њене фасаде украшен је каменом декоративном пластиком. Својом лепотом и монументалношћу, истиче камена се розета на западној фасади цркве. За улепшавање фасада, коришћене су и сликарске технике.

МАНАСТИР ВЕЛУЋЕ

Манастир Велуће налази се недалеко од Трстеника. Градња манастира везује се за период владавине кнеза Лазара (друга половина 14. века) и властелинску породицу која је управљала овим крајем. Фреске у унутрашњости манастирске цркве су настале пре 1389. године, ликови су сликани плошно, без истицања волумена, а фигуре сведене на декоративне, наивно цртане зидне слике. Представа Страшног суда насликана је у нартексу, Велики празници, Страдања Христова, две сцене из живота Пресвете Богородице и светитељи су приказани у наосу, док се у олтарском делу налазе евхаристичке композиције.

ЦРКВА ПОКРОВА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ

Црква Покрова Пресвете Богородице у Крушевцу је подигнута као трећа парохијска црква у Крушевцу од 2000. до 2007. године. На два извора лековите воде код паруновачког моста на реци Расини, у Крушевцу, народ је долазио од давнина. Прва богомоља више извора подигнута је 1963. године. Године 1977. озидана је мало већа црква. По потреби и исказаној жељи околног становништва, године 1995. донета је одлука о зидању нове цркве. Зидање је започето 2000, а освећење извршено 2007. године. То је трећа парохијска црква подигнута у Крушевцу, после Лазарице и цркве Светог Георгија.

ЦРКВА СВЕТОГ ЂОРЂА

Најранији подаци о новој Цркви Светог Ђорђа су из 1865. године. Те године су за 362 цесарска дуката купљени кућевни плацеви од Стојана Петровића, Алексе Марића и Живка Илића за градњу нове цркве. Међутим, због потешкоћа око исплате накнада за плацеве градња је одгођена две деценије. Од 1873. па следећих 12 година у доступним докумантима нема података о градњи цркве Светог Ђорђа у Крушевцу. Из списка планова израђених цркава у Краљевини Србији, који се чува у архиву САНУ, сазнајемо да је зидање нове цркве почело тек 1885. године. Црква Светог Ђорђа била је 1898. године озидана и стављена под кров. Три звона за нову цркву плаћена су крајем 1902. године. Министар просвете и црквених дела је 9. новембра 1902. године одобрио овај издатак. После доста проблема, уговор за израду иконостаса је закључен 5. фебруара 1903. године. На дрвеним преградама иконостаса изведен је у дуборезу биљни орнамент, нарочито богат око престоних икона. На иконостасу су очуване првобитне иконе до данас. Иако је уговором за израду иконостаса ангажован један живописац, Живко Југовић, у сликарству иконостаса стилски се јасно разликују две целине. Постоји велика разлика у стилу између горњих и престоних икона. То је поједине научнике, међу којима Павла Васића, навело на закључак да су то радови двојице сликара. Све упућује, каже П.Васић „да су горње иконе рад Живка Југовића, а престоне иконе вероватно Милана Миловановића“. Миловановић је вероватно радио иконе за цркву Светог Ђорђа по свршетку Академије у Минхену, по свој прилици у лето 1903. године. На зидовима храма урађено је 12 фресака. За сада се не зна ко је радио ове фреске. У Летопису је изнета претпоставка Бранка Миленковића из Крушевца, рођеног 1897. године, да је ове фреске радио италијански уметник Арминије, који је Миленковићу поклонио једну лепу икону Св.Спиридона на платну. Црква је била завршена 1904. године.

ЦРКВА СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА НА БАГДАЛИ

У оквиру комплекса Багдала налази се цркве Светог Јована Крститеља и Ротонда - једна од десет реплика Његошеве капеле, која је ових дана добила мозаик патрона Светих великомеченика и победоносаца Димитрија и Георгија, рад уметника Милана Видојевића из Александровца. На омиљеном шеталишту Крушевљана на Багдали у току су и радови на изградњи новог Храма посвећеног Светим Архангелима, које изводи крушевачка "Техноградња".

ЦРКВА ЛАЗАРИЦА

Црква Лазарица је, уз крушевачки град, у чијем језгру се и налази, најстарије и највредније културно добро у граду. Подигао ју је кнез Лазар као придворну цркву своје новосаграђене престонице у славу првог сина Стефана, наследника престола. Црква Лазарица, заједно са Раваницом, представља својеврстан почетак Моравског стила. Има основу триконхоса сажетог типа са три травеја и кубетом над средњим. На западној страни се налази нартекс који је првобитно имао три улаза, али су бочни касније зазидани. Над њим се уздиже звоник са катихуменом, који је на спрату имао капелицу. Спољашњост цркве карактерише византијски начин зидања смењивањем реда жутог тесаника са три реда црвене опеке, а урађене су и широке спојнице малтера, које избијају из равни коју ствара зид.