DANAS SLAVIMO MITROVDAN – PRAZNIK HRABROSTI, VERE I PORODIČNOG ZAJEDNIŠTVA
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Mitrovdan, jedan od pet najvećih srpskih praznika, posvećen Svetom velikomučeniku Dimitriju Solunskom, rimskom vojnom zapovedniku koji je stradao zbog svoje nepokolebljive vere u Hrista.
Mitrovdan je crveno slovo i nepokretan praznik, koji se uvek slavi 8. novembra, bez obzira na dan u nedelji. U srpskoj tradiciji ima posebno mesto, jer se u mnogim domovima proslavlja kao krsna slava, a u narodnom predanju važi za dan hrabrosti, zaštite i muške časti.
Sveti Dimitrije živeo je u 3. veku u Solunu, gde je bio rimski vojni zapovednik poznat po pravednosti i mudrosti. Kada je otvoreno počeo da propoveda hrišćanstvo, bio je uhapšen i pogubljen.
Njegovo stradanje i brojna čuda koja su se, prema predanju, dogodila na njegovom grobu, učinila su ga zaštitnikom Soluna i jednim od najpoštovanijih svetaca u pravoslavlju.
Stara izreka kaže: „Mitrovdanak – hajdučki rastanak, Đurđevdanak – hajdučki sastanak“ aludirajući na običaj da su se hajduci pred zimu rastajali na Mitrovdan, a ponovo okupljali na Đurđevdan.
Narodno predanje kaže i da vedro nebo na Mitrovdan znači hladnu i oštru zimu, dok oblačan dan nagoveštava blagu i toplu zimu.
Kao i svaka krsna slava, Mitrovdan se obeležava uz slavski kolač, žito, sveću i molitvu. Ako praznik padne u sredu ili petak, trpeza je posna, a u ostalim slučajevima mrsna. Porodice okupljaju rodbinu i prijatelje, uz molitvu za zdravlje, mir i blagostanje doma.
Mitrovdan je posebno raširen u Zlatiborskom, Moravičkom i Raškom okrugu, kao i u Istočnoj Hercegovini, Staroj Crnoj Gori i Lici.
Slava Svetog Dimitrija se tradicionalno nasleđuje kroz mušku liniju, a smatra se praznikom muške snage, zaštite i časti.
U pravoslavnim hramovima širom Srbije danas se služe svete liturgije i molebani u čast Svetog Dimitrija, a Mitrovdan, osim što označava prelazak iz jeseni u zimu, simbolizuje i duhovnu povezanost porodice, zajedništvo i očuvanje tradicije.
0 komentara