O projektu

Trgovina ljudima je međunarodni , organizovani kriminalni fenomem koji ima teške i često nesagledive posledice za sigurnost, blagostanje i osnovna ljudska prava žrtava. Trgovina ljudima je visoko profitabilna i niskorizična kriminalna aktivnost koja uništava kvalitet života a ponekad i sam život njenih žrtava. Niskorizična kriminalna aktivnost se objašnjava činjenicom da u mnogim zemljama još uvek nije u dovoljnoj meri zakonom regilisana i organizovana borba protiv trgovine ljudskim životima. Više je uzroka koji dovode do nastanka i odvijanja trgovine ljudima : ekonomski, socijalni, prirodne katastrofe, verska shvatanja, kulturna razvijenost sredine. Organizovani fenomen potvrđuje činjenice da trgovinu ljudima sve više preuzimaju organizovane kriminalne grupe čineći odlično povezan i organizovan lanac kriminalaca. Trgovina njudima znači vrbovanje, prevoz, transfer, smeštanje ili prihvat lica upotrebom pretnje ili upotrebom sile ili drugih oblika prinude otmicom, obmanom ili prevarom, zloupotrebom ovlašćenja ili stanja nemoći , ili davanjem odnosno primanjem novca. Eksploatacija uključuje , u najmanju ruku , eksploataciju prostitucije ili drugih oblika seksualne eksploatacije, prinudni rad ili usluge, ropstvo ili prakse slične ropstvu.


U poslednjoj, 7. emisiji  STOP TRGVINI LJUDIMA raygovarali smo sa Jovanom Dunjić direktorkom Centra za socijalni rad u Kruševcu. Centar je institucija koja se bavi upravo borbom protiv trgovine ljudima i saradnja centra sa Policijskom upravom i ostalim relevantnim institucijama od velikog je značaja. U ovoj emisiji razgovarali smo i sa Kruševljanima o trgovini ljudima i čuli kakva su njihova saznanja i koliko su informisani o ovoj temi.

Realizaciji projketa "STOP TRGOVINI LJUDIMA" priključili su se i učenici trećeg razreda Osnovne škole "Dragomir Marković" - Visnja, Ema, Maksim, Ilija, Tadija, Vuk, Nađa, Vlada i Ilija. U ovoj emisiji možete pogledati kako je Crveni krst Kruševac obeležeo Svetski dan borbe protiv trgovine ljudima.

Svake godine u mesecu oktobru obeležava se „Oktobar - mesec borbe protiv trgovine ljudima". Tim povodom, sve relevantne institucije na čelu sa Policijskom upravom u Kruševcu realizuju niz aktivnosti u cilju podizanja nivoa svesti građana o ovom problemu kao obliku modernog ropstva. Trgovina ljudima je jedna od najvećih i najprofitabilnijih globalnih kriminalnih aktivnosti, zajedno sa trgovinom narkoticama, oružjem i pranjem novca.

OBLICI TRGOVINE LJUDIMA ​- Seksualna eksploatacija -Radna eksploatacija - Prinudni brak -Lažno usvajanje                        -Prinudno prosjačenje - Vršenje krivičnih dela - Dužničko ropstvo - Oružani sukobi - Trgovina organima UZROCI TRGOVINE LJUDIMA  - Ekonomski razlozi – siromaštvo - Nedostatak obrazovanja  - Nezaposlenost  - Rodna diskriminacija - Nasilje u porodici - Građanski ratovi FAZE TRGOVINE LJUDIMA -  VRBOVANJE -  TRANSPORT -  EKSPLOATACIJA

Lanac trgovine ljudima podrazumeva faze: regrutovanja, tranzita žrtve I eksploatacije žrtve. Načini vrbovanja se razlikuju, kreativni su i promenljivi, ali ono što je svima zajedničko je obećanje dobrog posla i boljeg života . Vrlo često prvi kontakti sa trgovcima ljudima koji se bave vrbovanjem dolaze preko bliskih osoba i osoba od poverenja - drugarica, rođak, komšija, dečko.. .Ko su žrtve trgovine ljudima, koja je razlika između krijumčarenja i trgovine ljudima, na šta bi roditelji trebalo da obrate pažnju i na koje načine se vrbuju potencijalne žrtve, u ovoj emisiji govorila je Jelica Milosavljević medijator iz Kruševca.

Trgovina ljudima znači biti  prinudjen da radiš za nasilnike kao i to da se baviš prostitucijom, prinudnim radom u kući ili na nekom drugom mestu. Česta je trgovina organima, kao i primoravanje na brakove.. Neke žrtve završe i tragično jer ne uspeju da se spasu. Trgovac takođe može biti svako! To može biti i običan čovek ili žena, koji osobu mogu oteti, prodati, iskorišćavati kako bi zaradili novac ili na kraju i ubili. Nasilnik žrtvi uzima sve lične stvari, zatvara je u izolaciju i stavlja u odnos dužničkog ropstva.  Nasilnik može na drustvenim mrežama otvoriti i lažan profil, preko kog traži žrtvu. Zbog toga izbegavati kontakt sa nepoznatim ljudima i na društvenim mrežama treba izbegavati lažne profile i prijateljstva sa osobama koje ne poznajemo. Svako ko posumnja na trgovinu ljudima, treba to odmah prijaviti policiji ili centru za socijalni rad ili nekoj organizaciji koja se bavi zaštitom žrtava trgovine ljudima

Trgovina ljudima je visoko profitabilna i nisko rizična kriminalna aktivnost koja uništava kvalitet života a ponekad i sam život njenih žrtava. Nisko rizična kriminalna aktivnost se objašnjava činjenicom da u mnogim zemljama još uvek nije u dovoljnoj meri zakonom regulisana i organizovana borba protiv trgovine ljudskim životima. Portal Televizije PLUS realizuje projekat podržan od strane Ministarstva kulture i informisanja posvećen upravo borbi protiv trgovine ljudima . Tim povodom razgovarali smo sa Danijelom Pavlović koja obavlja funkciju predsednika Republičke komisije Crvenog krsta Srbije za borbu protiv trgovine ljudima.