O projektu
Zarazne bolesti su kroz istoriju sejale ne samo masovnu stopu smrtnosti već su u velikoj meri uticale na tokove istorije i ljudski identitet. Kriza korona virusa nam je skrenula pažnju da se prisetimo i pandemije Å panskog gripa sa poÄetka dvadesetog veka koja je za dve godine prema podacima Svetske zdravstvene organizacije i Centra za kontrolu bolesti odnela izmeÄ‘u 40 i 50 miliona života. Kroz 25 desetominutnih emisija pokuÅ¡aćemo da sagledamo sve posledice koje je Covid 19 ostavio na gotovo svaki aspekt života. Koliko ljudi je bilo u nevolji, koji su socijalni efekti pandemije, kako smo doživeli lokdaun. EpidemioloÅ¡ke mere su razliÄite od države do države, a i u Srbiji su se vremenom menjale - od policijskog Äasa i zabrane kretanja do popuÅ¡tanja restrikcija. Ipak, struÄnjaci smatraju da bi odreÄ‘ene bezbednosne i kontrolne mere mogle da ostanu na snazi nadalje.
Pre nego Å¡to je u Srbiji proglaÅ¡ena pandemija Covid 19 braÄni par ÄorÄ‘ević Radulović doÅ¡ao je iz Austrije ovde na odmor. U tom trenutku nisu mogli ni da sanjaju da će ostati u Srbiji s obzirom da su njihovi životi bili vezani za Austriju. Zatvaranje granica, vanredno stanje i sve gora epidemioloÅ¡ka situacija doveli su do toga da Sanja i Mile poÄnu da razmiÅ¡ljaju o životu ovde i pokretanju sopstvenog biznisa. To su i uradili i sada uspeÅ¡no vode svoj restoran.
Lokdaun proglašen zbog pandemije korona-virusa, kao i mere koje su stupile na snagu po
završetku vanrednog stanja, posebno su teško pogodili umetnost i kulturu. U prvom momentu,
predstave i drugi umetniÄki dogaÄ‘aji su otkazivani, projekti obustavljani, a u srediÅ¡tu svega bili
su ljudi. Glumci i publika. Posle prvog Å¡oka, pozoriÅ¡ta i druge ustanove u kulturi poÄinju da se
snalaze. Predstave se sa pozornice sele na digitalne platforme, a publika ima prilike da online
odgleda neka od pozorišnih ostvarenja ili izložbe koje su im do sada izmicale. Ipak svi su se
radovali kada se ponovo moglo u pozorišta, galerije, bioskopske sale....povratak kulturi uživo,
svi su sa nestrpljenjem iÅ¡Äekivali...
završetku vanrednog stanja, posebno su teško pogodili umetnost i kulturu. U prvom momentu,
predstave i drugi umetniÄki dogaÄ‘aji su otkazivani, projekti obustavljani, a u srediÅ¡tu svega bili
su ljudi. Glumci i publika. Posle prvog Å¡oka, pozoriÅ¡ta i druge ustanove u kulturi poÄinju da se
snalaze. Predstave se sa pozornice sele na digitalne platforme, a publika ima prilike da online
odgleda neka od pozorišnih ostvarenja ili izložbe koje su im do sada izmicale. Ipak svi su se
radovali kada se ponovo moglo u pozorišta, galerije, bioskopske sale....povratak kulturi uživo,
svi su sa nestrpljenjem iÅ¡Äekivali...
Krajem, sada nam se već Äini mnogo daleke 2019-te godine sa nevericom smo gledali Å¡ta se deÅ¡ava u Kini kada se pojavio korona virus i kako ljudi umiru od istog. U tom trenutku nekako smo mislili da je to daleko od nas. Samo nekoliko meseci kasnije u Srbiji su zabeleženi prvi sluÄajevi kovida. Zavladali su strah i panika od nepoznatog i uÅ¡li smo u borbu sa nevidljivim neprijateljem. Bolnice su se punile i svi smo se pitali da li smo mi sledeći. Usledio je period neizmernog straha, izolacije, distance, Äuvali smo se koliko god smo mogli. Na prvoj liniji fronta bili su zdravstveni radnici a jedan od njih bio je i dr Vladan Cvetanović direktor kruÅ¡evaÄke kovid bolnice.
ŽIVOT SA KORONOM 14. EMISIJA
PredÅ¡kolska ustanova "Nata Veljković" tokom trajanja vanrednog stanja poÅ¡tovala je sve preporuke vezane za sprovoÄ‘enje pojaÄanih preventivnih mera higijene u vrtićima zbog korona virusa. Sve mere ostale su na snazi i danas.
Direktorka ustanove Vesna Živković istakla je da se veliki broj zaposlenih u ustanovi vakcinisao, da se redovno prati broj dece koja dolaze u vrtić i podsetila kako su se u ustanovi prilagodili na naÄin rada pod maskama i kako je to uticalo na najmlaÄ‘e KruÅ¡evljane.
Direktorka ustanove Vesna Živković istakla je da se veliki broj zaposlenih u ustanovi vakcinisao, da se redovno prati broj dece koja dolaze u vrtić i podsetila kako su se u ustanovi prilagodili na naÄin rada pod maskama i kako je to uticalo na najmlaÄ‘e KruÅ¡evljane.
Pandemija korona virusa uticala je gotovo na svaku oblast u 2020. godini a dobar deo tereta ponela je upravo privreda. Privremeno obustavljanje proizvodnje u pojedinim fabrikama, znaÄajan pad broja turista, usporavanje projekata u infrastrukturi samo su neke od posledica na privredno ekonomske prilike u Srbiji. Radilo se u izmenjenim okolnostima a država je pripremila pakete pomoći za privredu. U najvećem jeku pandemije kompanija PPT Armature iz Aleksandrovca realizovala je znaÄajnu investiciju a za koju su sredstva ranije obezbeÄ‘ena uz pomoć države. Sada se ovo preduzeće može pohvaliti osavremenjavanjem opreme koja u tom obimu nije zanavljana gotovo 30 godina.
Å kole u Rasinskom okrugu su se na poÄetku epidemije vrlo brzo prilagodile na onlajn nastavu. Gradivo je u tom momentu bilo prilagoÄ‘eno novonastaloj situaciji a nastavno i nenastavno osoblje ulagalo je sve napore da uÄenici neometano zavrÅ¡e tekuću Å¡kolsku godinu. O Å¡kolovanju tokom trajanja epidemije razgovarali smo sa SaÅ¡om Jevtićem , direktorom OÅ Dragomir Marković.
U vreme pandemije komunikacija sa privredom odvijala se na dnevnom nivou istakla je u emisiji "Život sa koronom" , Aleksandra Aleksić ispred Regionalne privredne komore Rasinskog upravnog okruga i dodala da je sve to bilo u cilju Å¡to bolje organizacije poslovanja privrednika kako bi se nesmetano odvijao proces proizvodnje a na prvom mestu saÄuvalo zdravlje ljudi.
Epidemija korona virusa totalno je paralisala Äitav svet. Kako su se KruÅ¡evljani nosili sa ovom bolešću i savladali svoje strahove otkrila nam je dr Ružica MiloÅ¡ević naÄelnica psihijatrijske službe OpÅ¡te bolnice KruÅ¡evac.
TEKST ŽIVOT SA KORONOM
Centar za osobe sa invaliditetom tokom trajanja vanrednog stanja nije bio otvorenom za svoje korisnike.To je teÅ¡ko palo kako korisnicima, tako i vaspitaÄima koji rade u ovoj ustanovi. Danas, centra radi a većina korisnika primila je i vakcinu protiv korona virusa istakla je Nevena Lazarević direktorka ustanove i dodala da se oÄekuje da u opkviru centra uskoro poÄne sa radom i nova usluga "predah smeÅ¡taj".
Ambulanta za respiratorne infekcije Doma zdravlja KruÅ¡evac poÄela je sa radom u martu 2020. godine. Dr Sandra Vesić VeÅ¡kovac u ovoj Kovid ambulanti od samog poÄetka i govorila nam je kliniÄkim slikama pacijenata, broju pregleda koji su za ovih godinu ipo dana obavljeni u ambulanti , ali i Å¡ta joj je najteže palo tokom trajanja epidemije.
OpÅ¡ta bolnica KruÅ¡evac naÅ¡la se na visini zadatka tokom trajanja vanrednog stanja i tokom Äitave epidemije. Samo u jednom momentu viÅ¡e od 200 hospitalizovanij pacijenata sa koronom bilo je smeÅ¡teno na kovid odeljenjima bolnice. ViÅ¡e o tome govorila je dr Vesna Stević Gajić direktorka ove ustanove u okviru projektne emisije Televizije Plus Život sa koronom.
U Å¡estoj projektnoj emisiji "Život sa koronom" govorio je tadaÅ¡nji predsednik Privredne komore KruÅ¡evac Predrag Vukićević o siuaciji u privredi Rasinskog okruga na poÄetku pandemije .
Mediji su se tokom trajanja vanrednog stanja trudili da gledaocima sve informacije prenose što realnije i i sami bili u samom centru dešavanja. O radu Televizije PLUS tokom pandemije govorila je Irena Milosavljević novinar.
Dom zdravlja KruÅ¡evac od samog poÄetka epidemije covid 19 bio je na visini zadatka - od otvaranja kovid ambulante do trenutno aktuelne vakcinacije. ViÅ¡e o tome govorila je direktorka ove ustanove dr Marina Kostić.
OÄi u oÄi sa koronom, dolazak u nepoznati grad, odvojenost od porodice, nemoć da pomogneÅ¡ pacijentu samo su neke od stvari sa kojima se susrela glavna sestra Kovid bolnice u KruÅ¡evcu. Razgovor sa njom pogledajte u trećoj projektnoj emisiji Život sa koronom Äija je realizacija podržana od strane Ministarstva kulture i informisanja.
U okviru realizacije projekta "Život sa koronom" koji je podržan od strane Ministarstva kulture i informisanja razgovarali smo sa Jelenom Mijailović, direktorkom Gerontološkog centra Kruševac.
U okviru realizacije projekta Televizije Plus koji je podržan od strane Ministarstva kulture i informisanja a nosi naziv "Život sa koronom", prvu od ukupno sedamnaest desetominutnih reportaža posvećujemo medicinskim sestrama i tehniÄarima - herojima korone.